У петак 1. марта 2019. године, манастир Света Петка Изворска добио је још једну велику светињу и још један велики благослов – ПОКРОВ СА МОШТИЈУ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ ПАРАСКЕВЕ. После честице моштију Преп. матере Параскеве, коју је манастир добио 2007. године, поново смо даривани  из руку саме Светитељке оваквим небеским даром, платном које је почивало на самим њеним моштима и које нам преноси и појачава  само њено присуство…

     Мати игуманија Марија је, са благословом нашег владике, епископа браничевског г. Игнатија,  2016. године упутила у седиште Митрополије Молдавије и Буковине град Јаши, митрополиту Теофану молбу да добијемо покров са моштију Свете Петке, јер је њој наш манастир посвећен. Добивши одговор на молбу крајем фебруара 2019. године, Мати је кренула на ходочашће са сестрама манастира Раванице и Свете Петке пут Јашија, где мошти Свете Петке у Саборној цркви почивају од 1641. године, да  преузму и донесу у њен манастир као многоцени  бисер покров са њених светих моштију. Покров са моштију јесте заправо везено плишано платно којим су биле до недавно обавијене целе мошти Преподобне матере Параскеве, док се стихар који је до самих њених светих моштију никада не скида са Светитељке.

     По приспећу  у манастир, покров је положен на целивање поред кивота са честицом моштију Свете Петке и других светитеља и у оквиру дочека прочитан је акатист Преп. матери Параскеви. Орило се малим манастирским храмом – РАДУЈ СЕ, ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВО, УТЕХО ЖАЛОСНИХ !  Сви присутни су миропомазани уљем из кандила које гори код самих моштију Светитељке. 

     Док се не направи одговарајући трон у који ће покров бити трајно положен и доступан за целивање, износиће се на поклоњење при читању акатиста Преп. матери Параскеви. Од сада, акатист Преподобној матери нашој Параскеви служиће се петком и недељом после вечерње службе. 

     Тако је манастир Свете Петке Изворске утврђен још једном великом светињом, а сестринство ове свете обитељи даривано непроценљивим даром и још већом одговорношћу…

     ПРЕПОДОБНА МАТИ НАША ПАРАСКЕВО, МИОМИРИСНИ ЦВЕТЕ ПУСТИЊЕ И УТЕХО ЖАЛОСНИХ, ОБЛАГОУХАЈ СРЦА НАША У ПУСТИЊИ ОВОГА СВЕТА МИРИСОМ БЛАГОДАТИ ТВОЈЕ И УТЕШИ НАС РАДОШЋУ ПРИСУСТВА ТВОГА, ЈЕР ИАКО ПОЧИВАШ ДАЛЕКО У ЗЕМЉИ МОЛДАВСКОЈ, МИ НЕДОСТОЈНИ ЗНАМО ДА СИ СА НАМА И МИ СМО НАРОД ТВОЈ, ЈЕР НИСИ НАС СЕ ГНУШАЛА ЗБОГ ГРЕХОВА НАШИХ, СТОГА СЕ УСУЂУЈЕМО ДА ТИ ВАПИЈЕМО : НЕ ПРЕСТАЈ МОЛИТИ ХРИСТА БОГА ЗА НАС У ВЕКОВЕ. АМИН.