Црква


Опис Цркве


Манастир Света Петка Изворска заправо има две цркве под једним кровом. По свему судећи датирају још из средњег века. Црква је у српско-византијском стилу са два осмострана кубета у своду и пространим наосом и олтаром.

У основи има развучен крст, олтарску и две певничке апсиде. На зидовима апсиде је насупрот богомољама овог стила по један већи прозор. У цркви су и два веома уска прозора уоквирена зупчастим оквирима, а такви су прозори и на кубетима. Зидови цркве су од ломљеног, необрађеног камена уоквиреног каменом пескаром. Мања црква – капела је са јужне стране веће, и грађена је од истог материјала. Такође, има кубе, истоветно са два на већој цркви. Размере цркве су 18,00 х 6,34 х 5,10 м, а капела 9,20 са 4,25 са 3,20 м. Црква поседује честицу моштију Преподобне матере Параскеве, смештену у посебни кивот.


Живопис


Црква је живописана у време краља Александра Обреновића и митрополита Србије Михаила (Јовановића). О томе је на улазу у цркву постојао и натпис из 1894. године, где је писало да је фреске радио живописац Тома Стојковић, у време настојатеља игумана Хаџи-Јована, и схимонаха Јосифа.

Првобитни живопис у храму је рађен на сувом малтеру, посним бојама и био веома оштећен. Иначе се убрајао у живописе осредње вредности, мада је имао извесних особености, као рецимо приказ свих српских архиепископа до половине XIX века.

Године 2002. епископ браничевски Игнатије даје благослов да се у потпуности измени живопис, да би се добио светлији и чистији изглед храма. Тако је 2003. године у октобру завршен рад на живописању цркве из руку живописаца Жичке иконописачке радионице Св. апостола Луке под руководством протођакона Миодрага Томића, о чему постоји и натпис у цркви.

Распоред фресака и упутства за рад дао је епископ браничевски др Игнатије. Живопис има извесних особености. У наосу цркве, у доњим зонама приказане су светитељке тј. свете мученице и преподобне матере, по којима монахиње манастира носе имена. Ту су и две фреске на којима су приказане сцене из житија Преподобне Параскеве, којој је храм посвећен. У олтарској апсиди приказан је Силазак у Ад, а у певничким апсидама Рождество Христово и Богојављење. Позадина живописа изобилује приказима облагодаћене природе.


Иконостас


Иконостас је изузетно ретко и лепо уметничко дело. По стилу изгледа да је дело мајстора са југа. Китњасто је изрезбарен у дрвету и изванредно укомпонован са иконама у три реда, и крунисан крстом на врху који је опточен резбаријом. У подножију крста су два шкорпиона који на уплетеним реповима држе подножије крста, а у зубима иконе Богоматере и Јована Богослова.

На престоним иконама налазе се натписи. На Спаситељевој икони угравирано је: приложи Михајло Савић за свој спомен, Манастир Св. Петка 1854.

На икони св. Јована Крститеља: 1872. м. јуни 17. Лаза Илић и супруга јего Марија.

Стубићи између икона декорисани су изрезбареном лозицом и преплетом. Изнад царских двери нема уобичајне композиције Тајне вечере, већ се одмах читавом дужином пружа ред од 16 икона рађених масним бојма на дасци, веома живих боја. Изнад њих се пак налазе, на површинама исте величине и у истом стилу рађене, иконе светих апостола.

Царске двери су двокрилне, са уобичајним иконама у медаљонима, а на једнокрилним јужним и северним дверима ликови Св. Архангела Михаила и Св. архиђакона Стефана.

Иконописци овог несумњиво уметнички вредног иконостаса су непознати.

Године 1991. извршено је чишћење и конзервације иконостаса. Све је враћено у првобитни изглед. Орнаментика и иконе су се показале у изванредној лепоти ондашњих мајстора.

Конзерватор је био Слободан Стојиловић, који је радове извео са великом љубављу и пожртвовањем.


Чудотворни Извори


Већ и сам назив села Извор довољно упућује на богатство овог краја лековитом и здравом изворском водом. Од памтивека овде је постојао извор воде и народ се сабирао како у цркву тако и на извор ради здравља и благослова. То је био разлог окупљања великог броја људи и тога да су Турци затрпали извор како би спречили окупљање Срба. Извор је затрпан али је вода пробивши земљу на другом месту почела ту да извире.

На том месту је народ вековима долазио по воду која је изобилно извирала. Дуго је постојало скромно али веома добро купатило са лековитом водом, која је била задужбина Лазара Вељковића из Параћина. Подигнуто је 1852. године. Држава је 1964. године овај снажни извор искористила ради каптаже воде за градски водовод, а манастирски извор је те године премештен на садашње место.

Ту је подигнута и капела димензија 6,6 са 4 метра. На капели је натпис: "Извор чудотворне воде Преподобне мајке Параскеве", премештен ради каптаже 1964. године.

Бунар у црквеној порти је такође у великом народном поштовању. По веровању у њему је чудотворна вода која помаже болнима од очију. Бунар је својевремено озидао епископ Венијамин и игуман Димитрије. Натпис на бунару о томе сведочи: "Овај источник саздаше у славу Божију у корист жаждушчим о свом трошку еп. браничевски Венијамин и игуман Димитрије наст. м-ра Св. Петка 1938. године."

Бунар је поново обновило сестринство манастира 2006. године, подигнувши на бунару изузетно лепу дрвену надстрешницу у стилу цркве брвнаре, те је тако заштићено од временских непогода.