Манастир


Света Преподобномученица Параскева


Римљанка је родом. Жестоко пострадала у II веку исповедајући веру у Исуса Христа, у време цара Антонина. После многих мучења, просечена је мачем. Њене свете мошти пренете су, доцније, у Цариград. Код Срба је позната под именом Света Петка, и веома поштована у народу. Често је замењују са Светом Параскевом - Петком, Српкињом, или Епиватском (14. октобар). Празнује се 26. јула по старом календару


Преподобна Мати Параскева, Петка


Пореклом Српкиња, рођена у Епивату, град близу Цариграда. После смрти родитеља, замонашила се и отишла у Јорданску долину у којој се подвизивала до своје старости. Промислом Божијим, вратила се у Епиват где је проживела још 2 године у непрестаној молитви и посту, служећи при цркви Светих Апостола. Упокојила се у првој половини XI века. Мошти њене чудотворне преношене су, током времена, у Цариград, Трново, па опет у Цариград, и у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јаши.


Историјат Манастира


Предање

На месту где је данас манастир Св. Петка, на реци Грзи, у селу Извор код Параћина, по предању, постојао је у средњем веку, манастир или црква и то пре 1398. године. Наиме сачувано је предање о томе да је овај крај око села Извор и манастира Св. Петке, био у давној прошлости жив центар верског, испосничког живота, и да се у дубравама близу данашњег манастира Св. Петке, који се тада тако није звао, подвизавао један од познатих нам испосника-синајита, да је ту умро и сахрањен у већ постојећу цркву. Подаци о томе ко је и када изградио ту првобитну цркву обавијени су велом тајне.

Извори

Постоји више извора о настанку цркве и манастира Свете Петке. По једном извору, али и народном предању црква манастира Свете Петке је из XIII века и задужбина је краља Милутина, подигнута између 1271. - 1321. године. Манастир је опет, по свему судећи задужбина Мусића Стевана, сестрића кнеза Лазара. Он га је подигао вероватно у време када је после Косовске битке његов брат од ујака деспот Стеван Високи дизао манастир Манасију. Мусићи воде порекло из села Извор, у коме је и манастир, а као прилог овој тврдњи узима се и чињеница да је крсна слава њихових директних потомака Преподобна – мученица Св. Петка – Параскева. По једном другом извору манастир је настао и добио име, за време владавине побожне књегиње Милице, одмах после Косовског боја. Године 1398. књегиња Милица је путовала у Цариград код свог зета султана Бајазита, да би правдала свога сина Стевана Високог од клевета којима је био обасут од противника и том приликом измолила од Бајазита да јој да и мошти Преподобне Параскеве, да их из Видина пренесе у Србију, понудивши му у замену за њих све своје имање, накит и драгоцености. Султан је похваливши њено усрђе, дао своје одобрење. По доласку у Србију мошти Преподобне Св. Петке почивале су у селу Извор, на путу преко Честобродице, до Љубостиње, задужбине књегиње Милице која у то време још није била завршена. Манастир је доживео тешка разарања за време владавине султана Мусе 1413. године. Тада је по предању порушен не само манастир Св. Петка, већ је затрпан и извор лековите воде испод њега, да се не би верници Срби, ту окупљали око свете воде.



С Божјим благословом вода је почела извирати у подножју брда на коме је црква, тамо где и сад извире. Тако се и да објаснити чињеница да је свако обнављање манастира, пошто је био рушен до темеља, узимано као – подизање манастира. Црква је више пута рушена у средњем веку, да би јој се у XV и XVI веку изгубио сваки траг. Према извештају митрополита српског Михаила манастир Св. Петке Изворске подигнут је 1767. године од «тврдог материјала». Даљу историју манастира све до 1922. када је обновљена браничевска епархија можемо пратити само из приватних записа верника и приложника. Средином 1942. године у вихору II светског рата, игуманија Јефимија са делом свог сестринства (46 сестара), пошто су од Мађара протерани из манастира Ковиљ у Бачкој, долази у манастир Свете Петке у Извор. Тада одлуком епископа браничевског др. Венијамина, члана Светог Архијерејског Синода, манастир Св. Петке Изворске постаје општежитељни женски манастир, где је још 1941. године смештено тридесеторо избеглица чија исхрана и старање о њима пада на терет самог манастира. Од 1946. године манастир Св. Петка Изворска са манастиром Раваницом има заједничко настојатељство. Од тог времена оба су манастира наставила живети и даље по свим строгостима истог монашког правила, развијати и неговати исту побожност. Због своје специфичности тј. због преузимања Дома дефектне женске деце и неге те болесне и ментално неразвијене деце, манастир Св. Петке, све до наших дана, остао је светао и узвишен пример самопрегора и хришћанске љубави.
Нека им благи Господ додели венац славе у свом царству небеском.

Епископ браничевски Игнатије (Мидић)


крштено име Добривоје


Др Игнатије, епископ пожаревачко-браничевски и професор догматике и етике на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду спада у данас најистакнутије православне богослове и мислиоце млађе генерације. Његови есеји, чланци, огледи, студије, учешћа на теолошко-научним скуповима...

Игуманија Марија (Чеперковић)


Игуманија манастира Раваница


Рођена је 1954. године у Рсавцима код Врњачке Бање у богомољачкој породици Чеперковић. У манастир Раваницу је ступила 1971. године. Замонашена је у чин расе и камилавке 1981. године, а у чин мале схиме 1990. године задржавши име Марија у част свете равноапостолне Марије Магдалине. По упокојењу Схи Игуманије Гавриле постављена је за Игуманију манастира Раванице и Свете Петке, на Ђурђевдан 2005. године.

Гликерија (Стевлић)


управница манастира старија сестра


Рођена је 1939. године у Горњој Горевници код Чачка. Ступила је у манастир Раваницу уочи Усековања 1955. године. Замонашена у чин расе и камилавке 1966. године, а у чин мале схиме 11. маја 1975. године задржавши име Гликерија. Од 1986. године налази се непрекидно у манастиру Света Петка, обављајући дужност заменице игуманије.

Схи-Игуманија Јефимија (Мићић)


Игуманија манастира Свете Петке


Замонашена у чин расе и камилавке 1931. године када је добила име Евгенија. Замонашена у малу схиму 1932. године. Произведена у чин игуманије манастира Ковиља 1938. године. Са сестринством 1942. године прешла у манастир Свету Петку. У Раваници 1947. године добила право ношења напрсног крста. Упокојила се у Господу 1958. године.

Игуманија Гаврила (Игњатовић)


Игуманија манастира Свете Петке Изворске


Друга по реду настојатељица манастира Раванице и манастира Св. Петке Изворске игуманија Гаврила (Игњатовић), наследила је поч. схи-игуманију Јефимију. Рођена је 15. октобра 1920. године у селу Чукојевцу од оца Станимира и мајке Полексије, рођене Павловић.


Манастир Света Петка Изворска Данас


Схи-игуманија Гаврила упокојила се у Господу 10. јануара 2005. године у манастиру Раваници у 85. години живота, после 73 године проведене у монаштву, а 47 година као настојатељица манастира Раванице и Свете Петке. Опело су служили у манастиру Раваници митрополит дабробосански Николај, епископи браничевски Игњатије и шумадијски Јован, уз присуство бројног свештенства и монаштва. Сахрањена је у порти манастира Раванице, поред схи-игуманије Јефимије.
На Ђурђевдан 2005. године постављена је за игуманију оба манастира монахиња Марија Чеперковић, која је уз покојну игуманију Гаврилу провела више од 30 година.
Манастир је под једном управом са манастиром Раваницом и сестре по послушању се смењују годишње из једног манастира у други. У манастиру стално борави око 25 сестара, које поред основног монашког делања тј. богослужења и молитве, обављају још и друга уобичајена монашка послушања. Требало би нагласити да је главно послушање највећег броја сестара управо рад у Дому за ометену децу при манастиру. То је једини дом овакве врсте у Србији и по њему је и манастир Света Петка препознатљив међу манастирима Српске православне цркве.
Сестринство манастира живи и даље по типику Преподобног Теодора Студита, који је оставила начелница, основатељка и заступница пред Богом овог манастира, блаженопочивша схи-игуманија Јефимија, осим извесних промена које су донеле време и околности , али које не ремете суштину манастирског живота. Манастир је општежитељни, трпеза је заједничка, нико од монахиња нема својине, све је заједничко. Монахиње не посећују своју родбину, нити било куда излазе из манастира, осим по потреби послушања. У свему се повинују благослову игуманије. У манастиру се служи Света Литургија четири пута недељно, а понекад и чешће, када падну празници. Уобичајни круг дневних богослужења служи се свакодневно.

Најсвечанији дани у манастиру су дани великих празника, када посебно дође до изражаја благољепије богослужења и појање монахиња... Храмовна слава манастира, дан памјати Пребодобне матере Параскеве се особито свечано обележава. Свету Литургију служи Епископ уз присуство многобројних гостију из редова свештенства, монаштва и верног народа. Такође и дан памјати Преподобне матере Параскеве се слави, због великог поштовања у народу и што је манастир некада био посвећен управо Преподобној мученици Петки.
Манастир већ дуго година поседује честице моштију Св. великомученика Цара Лазара, Преподобног Григорија Горњачког и Св. мученице Параскеве, а 2007. године донета је честица моштију Преподобне матере Параскеве, којој је храм посвећен. Од тада се овој светитељки сваке недеље, после вечерње службе, чита акатист, који је сачинила једна од сестара које су свој живот провеле у овој светињи, монахиња Евпраксија. Мошти Свете Петке постављене су у трон, посебно за њих направљен 2008. године.
У јануару 2009. године из манастира Раванице у манастир Свете Петке пренешени су делићи моштију Св. апостола Андреја, Св. апостола Варнаве, Св. великомученика Теодора Тирона, Преподобне Пелагије, Превлачких мученика, Преподобне Јелене Балшић, и што је најзначајније честица Часног Крста, тако да је манастир утврђен и обогаћен молитвама ових светих угодника и силом Часног и Животворног Крста.
У последњих 20 година изглед манастира се у многоме изменио. Постепено, али непрестано се радило на очувању и унапређењу ове светиње, веома значајне за верни народ читавог краја. Саграђено је више нових манастирских здања. Неки стари конаци су одржавани и обновљени, постављена је ограда око манастира, а посебно је уређен унутрашњи изглед храма манастира.
У цркви постављен нови под од гранитних плоча, уведено је подно грејање, а обновљени су други детаљи у цркви, као певаоница, целиваоница...
Спољашњи изглед храма такође је донекле измењен. Године 1998. изнад улазних црквених врата урађена је икона Свете Петке у мозаику. Замењен је бакар на куполама храма ипостављено је 6 нових крстова од хрома, од којих су 3 постављена на сам храм, 2 мала на капелицу и један на звоник. Замењена је и столарија у храму. У порти манастира доминира и посебно је улепшава нови конак, саграђен 2006. - 2007. године, који је осветио 21. јула 2007. године епископ браничевски Игнатије.]]

Сестринство

Под настојатељством игуманије мати Марије (Чеперковић), године 2018. сестринство сачињавају сестре:
1. Монахиња Гликерија (Стевлић) -
2. Монахиња Архелаја (Страцимировић) -
3. Монахиња Христина (Марјановић) -
4. Монахиња Ангелина (Марковић) -
5. Монахиња Јулија (Пантелић) -
6. Монахиња Хионија (Марковић) -
7. Инокиња Тајсија (Стевлић) -
8. Инокиња Анисија (Раичевић) -
9. Инокиња Василиса (Симић) -
10. Инокиња Дарија (Радосавовић) -
11. Инокиња Неонила (Васић) -
12. Инокиња Филотеја (Митровић) -
13. Инокиња Фотина (Васиљевић) -
14. Инокиња Севастијана (Марковић) -
15. Искушеница Татјана (Радоња) -
16. Искушеница Ана (Зорнић) -