Преподобна Мати Параскева


Преподобна Мати Параскева


sv-petka

     Ова славна светитељка би пореклом Српкиња, рођена у Епивату, близу Цариграда у 10. веку. Родитељи њени беху имућни и побожни, те своју децу Петку и њеног брата Јефтимија, васпитаваху у богоугађању и врлинама. (Брат њен је постао монах, потом Епископ Мадитски и његов спомен празнује се 5. маја.)

     По смрти родитеља, девица Параскева, напустивши родитељски дом замонаши се у Цариграду, где се предаваше све ревноснијем подвижничком животу. После пет година проведених у Ираклијском предграђу при цркви Покрова Пресвете Богородице, отпутова у Јерусалим да се поклони светим местима и вођена огњеном љубављу према Господу, настани се у Јорданској пустињи. Који језик може описати њене трудове и подвиге у пустињи током 40 година, којима се уподобила пророку Божијем Илији и Крститељу Господњем Јовану… У женском телу, у суровости пустиње, мужаствено је угодила Господу и задобила дар чудотворења. Кад дође време, јави јој се анђео Господњи на ноћној молитви и објави да треба да се врати у своје отачаство и тамо преда дух свој Господу. Покоривши се небеској вољи, она похрли најпре у Цариград да се поклони својој заштитници, Влахернској Богородици, а затим се врати у Епиват, где је више нико није памтио. Наставила је да се подвизава ходећи пољима и брдима свога завичаја још две године. Молећи се свим срцем за сав свет, она предаде дух свој Богу и добри људи је сахранише као странкињу, не на гробљу, већ где је смрт затекла, у једном пољу близу мора.

     Тајну  њене светости Бог је открио људима много година касније. Близу гроба светитељке сахранише неког морнара и том приликом нађоше нетрулежно тело у земљи, али не обративши потребну пажњу на то, тело поново закопаше. Међу присутнима беше и неки христољубиви Георгије и он ноћу у сну имаде чудесно виђење- Царица седи на пресветлом престолу и мноштво светлих војника око ње, која поручује да похитају и изваде из земље мошти које су нашли близу морске обале. Исто виђење угледа и нека благочестива жена Јефтимија. Чувши за чудесно јављање, благочестиви народ са свећама и појањем, свечано са свештенством нађоше мошти Преподобне Параскеве као скупоцено благо и положише у цркви Светих Апостола у Епивату. Од тада до данас, мошти Свете Петке точе исцељења слепим, одузетим и ђавоиманим, болесним и свим ожалошћеним…

     Упокојила се у првој половини 11. века. 

     У делу „Опис како је Преподобна Параскева пренесена у српску земљу“, средњевековног књижевника Григорија Цамблака, биографа Стефана Лазаревића, имамо опис како је кнегиња Милица 1398. године измолила од султана Бајазита да пренесе мошти Свете Петке из Видина у Србију. Ту налазимо претпоставку да су мошти привремено биле смештене у манастирску цркву насеобине синаита, близу видинског друма, на три сата од Паракиновог брода, да би потом почивале у цркви Лазарици у Крушевцу до 1404. године. Када је деспот Стефан 1404. године Београд прогласио престоницом, пренео је и мошти Свете Петке у Београд, прво у Успенску цркву, а 1417. године у капелу посвећену Светој Петки на Калемегдану. У капели је потекао чудотворни извор исцелитељске воде, који постоји и данас. У Београду су мошти остале до 1521. године када су у походу султана Сулејмана поново враћене у Цариград.

Коначно, 1641. године мошти Свете Петке пренесене су у град Јаши, у цркву Света Три Јерарха, где се и до данас налазе. 

 

 

Акатист

     Акатист Преподобној Матери Параскеви саставила је монахиња Евпраксија (Цветковић 1914.-1960.), која је живела у манастиру Св. Петке Изворске. Ступила је у манастир Ковиљ 1934. Године где је под руководством добре наставнице Матере игуманије Јефимије, брзо напредовала у монашким подвизима, молитви и послушању. Кад је ковиљско сестринство после ратних страдања коночно нашла своје прибежиште у манастиру Св. Петке, монахиња Евпраксија је добила послушање појца и еклисијарха. Будући слабог здравља, Мати јој даје и послушање да сестрама преписује разне поуке Светих Отаца, Акатисте и каноне. Радећи тај племенити посао она је потпуно ушла у молитвени дух црквене поезије и њен класични стил. Монахиња Евпраксија је најпре саставила актист својој светитељки, преподобној Евпраксији, затим је по жељи Матере игуманије, написала акатист Светој великомученици Јефимији, и најзад, пред крај свог живота, је написала акатист покровитељки нашег манастира, Преподобној Матери Параскеви, према којој је гајила огромну љубав… Изворни текст акатиста написан је црквенословенском језику. 

     Упокојила се 1960. године и сахрањена је у порти манастира Свете Петке. Епископ браничевски господин Хризостом дао је свој благослов да се може служити Акатист преподобној матери нашој Параскеви.

 

Преподобномученица Параскева

Преподобна Мати Параскева

    Ова светитељка се празнује 26. јула (8. августа) и у народу је погрешно названа „Трнова Петка“. Реч је о томе да се тога дана од половине 13. века у православним црквама Балкана светкује Пренос Моштију Преподобне Мајке Параскеве Епиватске у Трново и из Трнова. Заборављајући да се ово назвање односило на Свету Петку Српкињу (Епиватску или Трновску), народ је временом тај назив везао за Свету Параскеву Римљанку. 

     Рођена у Риму око 100. године, од хришћанских родитеља грчког порекла, на сам Велики Петак. Зато и доби име Петка, Параскева. По смрти родитеља, који су је научили црквеном животу поче живети подвижнички, док најзад благословом Вишњег, не поче проповедати Јеванђеље по Сицилији и Јужној и Средњој Италији, обраћајући многе Христу и помажући сиротима и болеснима. У време цара Антонина (138. до 161.) због своје вере и проповедања, жестоко мучена и посечена мачем. Њене свете мошти су касније пренесене у Цариград. 

    И дан данас ужива велико поштовање међу народом на Сицилији, као Света Венеранда или Венерија(лат. Dies Veneris- петак). Сачуван је њен лик у пећинској цркви Св. Николаја код Барија. 

     Након посведоченог прилива избеглица Срба пред Турцима у 15. и 16. веку, у Калабрију и на Сивилију, могуће је да се њен култ помешао са култом Св. Петке Српске.

 

Великомученица Параскева

sveta-petka-trnova

     Ова светитељка празнује се 28. октобра (10. новембра). Манастир Свете Петке Изворске поседује честицу моштију ове свете великомученице, коју је 1959. године донео епископ Хризостом  браничевски из Јерусалима, овој светој обитељи на благослов.

       Пострадала је у време цара Диоклецијана, око 303. године у Иконији, у Малој Азији. Ова високородна девојка рано остаде без својих хришћанских родитеља, и поставши наследница огромног имања која она употребљаваше на помагање сиротима, болеснима и путницима, она још и проповедаше Христа у својој постојбини. Пошто тако изазва гнев војеначелника, после многих и љутих мучења одсечена  јој је чесна глава.

       Свето тело њено погребено је у њеном дому у Иконији.

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian